ПочетнаБлогПородично право
Породично право19.03.2026. · 10 min

Алиментација у Србији — Колико, како и шта ако не плаћа

Шта је алиментација и ко има право на њу

Алиментација, односно издржавање, јесте законска обавеза једног родитеља да финансијски доприноси трошковима живота детета са којим не живи. У српском праву, ова обавеза је регулисана Породичним законом ("Сл. гласник РС", бр. 18/2005, са изменама), и то члановима 154-166.

Право на издржавање имају:

  • Малолетна деца — безусловно, без обзира на материјалну ситуацију (чл. 154 ПЗ)
  • Пунолетна деца на редовном школовању — најкасније до 26. године живота (чл. 155, ст. 2 ПЗ)
  • Пунолетна деца која су неспособна за рад — без временског ограничења (чл. 155, ст. 1 ПЗ)

Важно је разумети да алиментација није "награда" једном родитељу, већ право детета на животни стандард који одговара могућностима оба родитеља.

Како се одређује износ алиментације

Ово је најчешће питање које постављају клијенти. Породични закон у чл. 160 даје јасне смернице:

Правило 15-50%

Према чл. 160, ст. 1 Породичног закона, издржавање малолетног детета не може бити мање од 15% нити веће од 50% редовних месечних примања родитеља обвезника, умањених за порезе и доприносе. Ово правило важи по детету.

Пример обрачуна:

  • Нето зарада родитеља: 120.000 РСД
  • Минимум алиментације (15%): 18.000 РСД
  • Максимум алиментације (50%): 60.000 РСД

Ако родитељ има двоје деце, максимални збир за оба детета је 50% од примања, али се распоређује на оба детета.

Фактори које суд узима у обзир

Суд при одређивању тачног износа узима у обзир (чл. 160, ст. 2-3 ПЗ):

  1. Потребе детета — узраст, здравствено стање, образовање, ваншколске активности
  2. Материалне могућности родитеља обвезника — зарада, имовина, други приходи
  3. Материалне могућности родитеља са којим дете живи — јер и он сноси део трошкова
  4. Минималне животне потребе обвезника — суд мора оставити обвезнику довољно за основну егзистенцију
Минимална алиментација

Ако родитељ нема примања или их прикрива, суд може одредити алиментацију према просечним месечним потребама детета, користећи податке Републичког завода за статистику о минималној потрошачкој корпи. У пракси, судови ретко одређују износ испод 10.000-15.000 РСД месечно, чак и када обвезник тврди да нема приходе.

Поступак за одређивање алиментације
1. Споразумни договор

Родитељи могу сами одредити износ алиментације, али споразум мора бити у писаној форми и потврђен од стране суда да би био извршан. Суд проверава да ли је споразум у интересу детета (чл. 40 ПЗ).

2. Судски поступак

Ако родитељи не могу да се договоре, алиментацију одређује суд у парничном поступку. Поступак се покреће тужбом пред основним судом према месту пребивалишта детета.

Потребна документација:

  • Извод из матичне књиге рођених за дете
  • Доказ о приходима оба родитеља (платни листићи, пореска решења)
  • Доказ о трошковима детета (рачуни за школу, храну, одећу, здравство)
  • Пресуда о разводу или вршењу родитељског права (ако постоји)

Напомена: Тужилац (родитељ који тражи алиментацију) је ослобођен плаћања судских такси у поступцима за издржавање малолетног детета (чл. 207 Закона о парничном поступку).

Шта ако родитељ не плаћа алиментацију

Ово је, нажалост, један од најчешћих проблема у српској правној пракси. Постоји више механизама:

1. Принудно извршење

Правноснажна пресуда о алиментацији је извршна исправа. На основу ње, извршни суд може:

  • Пленити зараду — послодавцу се налаже да директно уплаћује алиментацију (чл. 166 Закона о извршењу и обезбеђењу)
  • Пленити банковни рачун — банка аутоматски одбија средства
  • Пленити покретну и непокретну имовину — у крајњем случају, продаја имовине
2. Кривична пријава — чл. 195 Кривичног законика

Недавање издржавања је кривично дело према чл. 195 КЗ:

  • Став 1: Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та обавеза је утврђена извршном исправом, казниће се казном затвора до 2 године.
  • Став 2: Ако је услед недавања издржавања дошло до угрожавања здравља или развоја детета, казна је од 3 месеца до 5 година затвора.

Кривичну пријаву подноси родитељ са којим дете живи, Центар за социјални рад, или јавни тужилац по службеној дужности.

3. Центар за социјални рад

Центар за социјални рад може покренути поступак пред судом у име детета, а у неким случајевима и привремено финансирати издржавање док се поступак не оконча.

Промена износа алиментације

Алиментација није заувек фиксирана. Према чл. 164 ПЗ, свака страна може тражити повећање или смањење алиментације ако се околности промене:

Разлози за повећање:

  • Повећање потреба детета (школовање, здравствени трошкови)
  • Повећање примања обвезника
  • Инфлација и раст трошкова живота

Разлози за смањење:

  • Смањење или губитак примања обвезника (отказ, болест)
  • Промена у материјалним приликама родитеља са којим дете живи
  • Дете је почело да привређује

Поступак за измену се покреће новом тужбом пред истим судом који је донео претходну одлуку.

Алиментација и развод

У поступку развода брака, питање алиментације се обавезно решава. Ако је развод споразумни, споразум о алиментацији је саставни део споразума о разводу (чл. 40 ПЗ). Ако је развод по тужби, суд о алиментацији одлучује у оквиру пресуде о разводу.

Битно: Алиментација се може тражити и ретроактивно — за период од подношења тужбе до доношења пресуде. У изузетним случајевима, суд може одредити привремену меру издржавања и пре окончања поступка (чл. 164 ПЗ у вези са чл. 293-295 ЗПП).

Алиментација из иностранства

Ако родитељ обвезник живи у иностранству, наплата алиментације је отежана, али не и немогућа. Србија је потписница Хашке конвенције о међународном приступу правди и има билатералне споразуме о правној помоћи са многим земљама. Министарство правде делује као посредник у поступцима наплате алиментације из иностранства.

Практични савети
  1. Документујте све — чувајте рачуне, уплатнице, преписку о трошковима детета.
  2. Не прихватајте усмене договоре — инсистирајте на писаном споразуму потврђеном од суда.
  3. Реагујте брзо на неплаћање — што дуже чекате, теже је наплатити заостале износе.
  4. Тражите индексацију — захтевајте да се алиментација везује за раст зарада или индекс потрошачких цена.
  5. Користите правну помоћ — ако нисте у могућности да платите адвоката, Центар за социјални рад и бесплатна правна помоћ при општини вам стоје на располагању.
Закључак

Алиментација је законско право детета, а не уступак родитељу. Српско право пружа снажне механизме за утврђивање и наплату алиментације, укључујући кривичну одговорност за неплаћање. Кључ је познавати своја права и деловати правовремено.

Требате помоћ са правним документима везаним за алиментацију или породично право? Посетите [еправо.рс](хттпс://еправо.рс) за брзо генерисање правних докумената прилагођених вашим потребама.

Потребан вам је правни документ?

49 докумената усклађених са законима Републике Србије. Готово за 5 минута.

Саставите документ →