Наслеђивање у Србији без тестамента — Ко наслеђује и колико

Наслеђивање је тема о којој људи ретко размишљају док се не догоди — смрт блиског члана породице. Када не постоји тестамент, примењују се правила законског наслеђивања, а многе породице се изненаде када сазнају ко заправо има право на наследство и колико. У овом водичу објашњавамо правила наслеђивања у Србији, наследне редове, појам нужног дела и процедуру оставинског поступка.

Закон о наслеђивању ("Сл. гласник РС", бр. 46/95, 101/2003) предвиђа два основа наслеђивања:

1. Тестаментарно наслеђивање — оставиоцу је дата слобода да располаже својом имовином тестаментом, уз ограничење нужног дела
2. Законско наслеђивање — примењује се када не постоји тестамент, када је тестамент неважећи, или за део имовине који није обухваћен тестаментом

У пракси, велика већина наслеђивања у Србији одвија се по законском основу — без тестамента.

Законско наслеђивање се заснива на систему наследних редова. Наследници ближег реда искључују наследнике даљег реда. Унутар истог реда, наследство се дели на једнаке делове, уз посебна правила за супружника.

Наследници: Деца оставиоца и супружник.

Подела: Сви наследници првог реда наслеђују на једнаке делове. Ако оставилац има супругу/супруга и двоје деце, свако добија по 1/3.

Право представљања: Ако је неко од деце оставиоца преминуло пре њега, али је имало своју децу (унуци оставиоца), та деца наслеђују уместо свог преминулог родитеља — то је тзв. право представљања. Део преминулог детета дели се на једнаке делове међу његовом децом.

Пример: Оставилац оставља супругу и троје деце. Једно дете је претходно преминуло, али је имало двоје деце (унуци). Део преминулог детета (1/4) дели се на двоје унучади — свако добија 1/8. Супруг и преостало двоје деце добијају по 1/4.

Када се примењује: Ако оставилац нема потомке (децу, унуке...).

Наследници: Родитељи оставиоца и супружник.

Подела: Родитељи заједно добијају једну половину, а супружник другу половину. Сваки родитељ добија по 1/4. Ако је један родитељ преминуо, његов део иде на његову децу (браћа и сестре оставиоца), а ако их нема — преживели родитељ добија целу половину.

Посебно правило за супружника: Ако нема наследника из првог реда, а из другог реда су наследници само родитељи (без браће/сестара), супружник наслеђује половину.

Када се примењује: Ако нема наследника из првог и другог реда.

Наследници: Дедови и бабе оставиоца (по очевој и мајчиној линији).

Подела: Очева линија добија половину, мајчина линија половину. Унутар сваке линије, деда и баба деле на једнаке делове. Право представљања се примењује — ако је деда/баба преминуо/ла, наслеђују њихова деца (тетке, ујаци, стричеви оставиоца).

Примењује се изузетно ретко, по истом принципу као трећи ред.

Супружник заузима посебан положај у наследном праву:

• У првом реду: Наслеђује заједно са децом, на једнаке делове
• У другом реду: Наслеђује половину оставине (заједно са родитељима оставиоца)
• Ако нема наследника првог и другог реда: Супружник наслеђује целокупну оставину

Важно: Брачни партнер стиче наследно право. Ванбрачни партнер има право на наследство само ако је ванбрачна заједница трајала дуже време и ако се докаже пред судом. Развод брака укида наследно право супружника.

Нужни део је заштитни механизам који ограничава слободу тестаментарног располагања. Чак и када постоји тестамент, одређени наследници (нужни наследници) имају право на минимални део наследства.

Ко су нужни наследници?

• Потомци оставиоца (деца, унуци)
• Супружник
• Родитељи оставиоца
• Браћа и сестре (само под условом да су трајно неспособни за рад и немају средстава за живот)

Колико износи нужни део?

Према чл. 39 Закона о наслеђивању, нужни део износи половину (1/2) законског наследног дела.

Пример: Оставилац има супругу и двоје деце. Законски део сваког је 1/3. Нужни део сваког је 1/6 (половина од 1/3). Ако тестамент даје сву имовину трећем лицу, супруга и свако дете могу тражити исплату свог нужног дела — по 1/6 оставине.

Оставински поступак је судски поступак који се покреће након смрти оставиоца ради утврђивања наследника и расподеле имовине.

Кораци:

1. Пријава смрти — Матичар обавештава надлежни суд (Основни суд према последњем пребивалишту оставиоца)
2. Покретање поступка — Суд покреће оставински поступак по службеној дужности или на предлог наследника
3. Поверавање јавном бележнику — У пракси, суд поверава спровођење поступка јавном бележнику (нотару)
4. Попис имовине — Утврђује се сва имовина оставиоца (непокретности, возила, штедња, дугови)
5. Расправа — Јавни бележник заказује рочиште на које позива све потенцијалне наследнике
6. Наследничка изјава — Сваки наследник даје изјаву: прихвата наслеђе или се одриче
7. Решење о наслеђивању — Јавни бележник доноси решење које утврђује ко шта наслеђује
8. Упис — На основу правоснажног решења, врши се пренос власништва у катастру и другим регистрима

• Оставински поступак се покреће по сазнању суда о смрти — нема формалног рока за покретање, али препоручује се што пре
• Наследничка изјава — Наследник се мора изјаснити на рочишту. Ако се не појави, сматра се да је прихватио наслеђе
• Одрицање од наслеђа — Може се дати до окончања првостепеног поступка
• Застарелост наследних права — Право на тражење нужног дела застарева за 3 године од проглашења тестамента, а најкасније за 5 година од смрти оставиоца

Наследник се може одрећи наслеђа. Разлози су различити — дугови оставиоца, породични договор, порески разлози.

Важна правила:

• Одрицање се даје изјавом пред судом или јавним бележником
• Одрицање је неопозиво — једном дато, не може се повући
• Одрицање важи и за потомке наследника који се одрекао, осим ако се изричито не изјави другачије
• Не можете се одрећи наслеђа у корист одређеног лица — то се сматра уступањем, не одрицањем
• Пре одрицања, размислите о дуговима — ако оставилац има више дугова него имовине, одрицање има смисла

Према Закону о порезима на имовину:

• Наследници првог наследног реда (деца и супружник) су ослобођени пореза на наслеђе
• Наследници другог наследног реда плаћају порез по стопи од 1.5% на тржишну вредност наследства
• Остали наследници плаћају порез по стопи од 2.5%

Пореска пријава се подноси у року од 30 дана од правоснажности решења о наслеђивању.

Ако наследници не могу да се договоре:

1. Медијација — Препоручљив први корак, јефтинији и бржи од спора
2. Судски спор — Оставински поступак прелази у парнични; суд одлучује о спорним питањима
3. Деоба — Ако је предмет спора начин поделе имовине, суд може одредити физичку деобу или продају са поделом прихода

На еправо.рс можете саставити уговор о деоби наследства или споразум о расподели између наследника — правно усклађен са Законом о наслеђивању и прилагођен специфичностима ваше породичне ситуације.